Menadžer i njegova ličnost
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 18 | Nivo:
Fakultet
Uvod
Nisu se svi menadžeri, na početku prošlog veka,
koji su bili zainteresovani za maksimiranje produktivnosti priklonili
shvatanjima klasičnog menadžmenta. Možda je najčuveniji predstavnik ovog pravca
menadžmenta bila Mari Parker Follet. Iako je živela na vrhuncu klasičnog
menadžmenta u njenom pisanom radu ilustrovano je mnogo dublje razumevanje
ljudskih relacija u organizacijama u odnosu na njene predhodnike. Dva glavna
doprinosa njenog rada polju komunikacija su predstavljeni u 1) konceptu jedne
univerzalne činjenice i 2) jednog univerzalnog cilja. Univerzalna činjenica se
naziva drugačije kružni ili recipročni odgovor. Follet je verovala da je
tradicionalna stimulans-odgovor reakcija bila preterana simplifikacija koja
jednostavno ne postoji u interpersonalnim relacijama. Umesto toga govorila je
da ljudi imaju zajednički, interakcijski uticaj jedni na druge i time je
ukazala na kritični značaj fidbek petlje na današnju (savremenu) teoriju
komunikacija. Univerzalni cilj, Folletova je ponekad nazivala
koordinacijom, po svom izgledu je anticipirao sistemski pristup
menadžmentu koji je danas veoma popularan. Takav pristup predstavlja
način na koji su zaposleni u jednoj organizaciji vođeni ka ispunjenju njihovih
ciljeva. Folletova, međutim, priznaje da integracija nije uvek moguća.
"Predrasude, neznanje, neodobravanje promena, oklevanje kod izražavanja
razlika, geografske i socijalne barijere komunikaciji - sve to dovodi do
blokiranja procesa." Doprinos teoriji menadžmenta i komunikacija po
kojoj je Follet stekla slavu je - koordinacija. Po njenom shvatanju glavni
posao menadžera je da vrši koordinaciju. Ova tvrdnja je predstavljala pomak u
odnosu na autokratičnu teoriju naučnog menadžmenta. U periodu između 20-tih i
30-tih godina prošlog veka, vodeći principi teorije klasičnog menadžmenta
dovedeni su u pitanje. Razvojne tendencije, poput jačanja američkog radničkog
pokreta, predstavljaju izazov klasičnoj menadžment filozofiji i dovode do
razvoja nove ere poznatije kao era ljudskih relacija. Menadžment počinje da
shvata značaj tretiranja radnika više kao ljudskih bića a manje kao dodataka
(privezaka) mašinama. Osnovne pretpostavke u ovom razdoblju su sledeće:
a) Ljudi žele da
se osećaju korisnim i značajnim.
b) Ljudi imaju
potrebu za pripadanjem i potrebu da budu priznati kao ličnosti.
c) Ove potrebe su
značajnije od novca u motivaciji ljudi za rad.
Još je Meri Parker Follet predvidela ovu
promenu filozofije. Međutim, bilo je ostavljeno čuvenim Hawthorn Studijama da i
zvanično otvore eru ljudskih relacija.
Drugi značajniji deo započinje sa aktiviranjem
rada Mayoa i Roethlisbergera na studiji. Sveobuhvatan program intervjuisanja
zaposlenih ima za svrhu stvaranje otvorenog, supervizorskog odnosa sa
zaposlenima. Prema savremenim menadžment pristupima, menadžeri, najbolje mogu
da razreše probleme u funkcionisanju organizacija korišćenjem naučnih metoda
zasnovanih na matematičkim i tehničkim znanjima.
1. Menadžeri kao društvena grupa
---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------
MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com
besplatniseminarski.net Besplatni seminarski Maturski Diplomski Maturalni SEMINARSKI RAD , seminarski radovi download, seminarski rad besplatno, www.besplatniseminarski.net, Samo besplatni seminarski radovi, Seminarski rad bez placanja, naknada, sms-a, uslovljavanja.. proverite!